Brastvo

149

тврдећи да су српске власти накнадиле посланству коње, ма да га тим нису задовољиле.

Ако овде у кратко сумпрам што је до сада употребљено из страних историја и наших извора, моћи ће се ово да изведе:

1) Србија беше тако важна чињеница на балканском полуострву у време краља Уроша 1[-ог, да и сам онда још византијски цар Балдулн Ш-ги осећаше потребу тешње везе ва српским владаоцем, Значај Орбије нарочито се осети по паду латинске царевине, кад Урош постаде душа савезу западних земаља и балканског полуострва против грчке државе.

2) Одважна и вазда стална воља, којом умејаше Урош да руководи државни препорођај у земљи и на страни да заштити интересе народа, стекли ву му поред све мржње појединих владалаца и држава такву пошту, какву није имао ни један сувремени владалац на Балкану. То је укротило Михаила бугарског и позвало га на родбинске везе са Урошем; то је Уроша начинило судијом међународних спорова, какав је случај био с Бугарском и Грчком (1254—57); то је позвало најзад и угарског краља Белу ГУ-ог на поштовање српског народног права у Приморју, као и у Посавини и Подунављу.

8) Као савезник угареког краља, Урош имађаше прилике да покаже западној Јевропа, како у мирно тако и у ратно доба, важност своје земље и своје личности. ОФато га и видимо присутна у свима пријатељеким и непријатељским односима између Чеха и Угара , на одличном месту међу представницима та-