Brastvo

народне песме у правом облику свом, узвикнуо је чувени немачки научник Јаков Грим: „Јевропа ће учити српски језик ради српеких песама!“ Па кад је и туђину драга и пажње достојна ова богата ризница, коју зовемо „српско народно песништво“, колико више онда нама самим мора бити пријатно и поучно загледати у ову, лепотом одличну и садржином обилату, градину народнога нам певничког цвећа“ — Али не само то: има и других, за нас још јачих разлога, који нас гоне, да што боље упознамо ову умну тековину свога народа. И политичком животу нашем још од ХГУ века па до најновијег времена, и нашој новој књижевности — велике је услуге учинило наше народно песништво. Народне песме, певане у свима српским крајевима подједнако, доказују не само народну заједницу, него п живу и јасну свест о слободној и бољој прошлости, па тиме и неодољиву тежњу ка слободи и бољој судбини у будућности нашега народа. А новој српској књижевности, која тек од великога нам Вука поче живети својим самосталним животом, народне песме учинише највеће услуге. Оне јој дадоше природну и здраву овновицу: чист народни језик место пређашњега ненароднога, црквено-словенскота; оне унеше у њу елементе, који ће јој одржати национални тип и оригинални правац и у најдаљем развитку њеном. Није залуду речено да је народна, усмена књижевност вет, из кога се развија плод: уметничка, писана књижевност. И заиста, најновији напредак нашега уметничког песништва то нам најбоље доказује. Од како се племенита младица наше усмене књижев-