Brastvo

155

ности поче пресађивати на старо писано земљиште књижевно, — поче нам и наше мирисно цвеће народнога песништва рађати све зрелијим и краснијим плодовима уметничким.

Т

Као год што нема народа без језика, тако нема на свету ни народа без песме, и почетак певању свакота народа треба тражити у најдавнијој прошлости његовој. А данашња је наука доказала да се на првобитном ступњу људскога развитка, кад се човек тек почео звати човеком, његова песма од језика ничим не разликује; првим евојим говорним гласовима човек почиње изновити на видик стање евоје унутрашњости, па било само да испољи своје осећаје: да пева у ширем смислу ове речи, да тугује или да се весели, — било да намерно своме другу доставља евоје предетаве, своје мисли: да 6 њим, дакле, говори, да се о чем споразумева. Ова првобитна веза између песме и језика тако је велика, да бе чак и на језицима данашњих образованих народа виде њени трагови: корен речи (глагола) која у једном језику значи певати често у другом, сродном језику значи говорити, и обрнуто: корен, о коме ве мисли да је првобитно значио ") говорити у једном језику, — у другом значи певати“!

ђ) Види Јагићеву расправу о историји словенског песништва у ХХХУП књизи «Када јигозј. акадепије», стр. 33. Одавде су поглавито узети и даљи повеснички подаци за овај први чланак.