Brastvo

156

Али, и ако је вредно знати шта се мисли о самом почетку певања, о првобитној песми, ипак се овде не можемо упуштати у опширно излагање пеесмине историје, те, н. пр., претресати које ву песме најпре морале постати или које је састојке могла или морала имати првобитна песма човекова. И, задовољавајући се напоменом, да је првобитна песма постала напоредо с првобитним говором људеким, да је дакле природни развитак човеков донео неодољиву потребу п говора и певања у исто време, — нећемо погрешити, ако узмемо да су подједнако давнашње или бар врло блиске по старини песме, у основи међу собом различне: веселе п тужне. Говорним (артикулованим) гласовима, човек је још одмах, у почетку свога човечанског живота , могао јављати свету и своје пријатне и своје непријатне осећаје; говором или песмом човек је морао износити на видик слику своје, истина још недовољно развијене, свести о природи му околној, која му се показивала час као страшна и тужна, час као блага п весела. И колико год могу имати права научници , који доказују да су само нежни и пријатни осећаји могли изазвати првобитну песму његову, те да су првобитне песме људске биле љубавне, као најживљи израз личних осећаја човекових, израз његове органске потребе; — толико исто могу е правом доказивати и њихови противници: да ву прву човекову песму изазвали страх од смрти и људска немоћ према величанственим страхотама природиним, те да су првобптне песме биле верске, песме, у којима се обожавају природне силе и појаве. У најстаријим већ летописима,