Brastvo

176

књига 1 у Бечу 1841., књига || год. !845., ПЛ год. 1846. и ТУ год. 1862., све у Бечу. Сакупљених и за издавање спремљених песама остало јеп после смрти Вукове (1864.), те је за сву његову посмртну књижевну заоставштину био склопљен особити одбор, који је издао и У књигу песама год. 1865. п УГ год. 1866., опет у Бечу. Да би се видело колико су Вукови зборници нарасли у овом издању, поменућемо да 1 књига овог издања има 798 само женске песме, ЏП има 101 песму јуначку старога времена, ПГ књига 87 јуначких песама из доба робовања под Турцима и ГУ књига 62 јуначке песме најновијега постања (о српском устанку и црногорским бојевима). Дакле, од 224 песме првога издања Вуков је зборник сада нарастао на 1045 дужих и краћих народних песама. ')

Пре но што бисмо рекли коју и о другим скупљачима народних песама, да се још за часак задржимо код Вука и његове екупљачке радње. Што је Вуков рад на овом пољу, јединствен, мора се нарочито приписати његовом здравом разуму и оштром духу критичареком, његовој великој излржљивости у послу и похвалној савесности, која је овде више но игде преко потребна. Држећи се начела: да не сме ништа

1) Осем свих до сада, било за живота, било по смрти Вуковој, штампаних има и читава једна књига народних песама у рукопису, која је сада својина петроградске академије икоју ће уз остале Вукове списе издати на свет » Одбор за издавање Вукових списа“, коме је министарство просвете

и цркв. послова у Београду тај посао поверило.