Brastvo

ПР МР СИВ ша на ИЕ

~ “о

на свет издати, за што не би могао сам лично бити одговоран или што. не би сам рођеним ушима чуо из народних уста, Вуб је морао савлађивати многе и велике тешкоће, док је постигао ону тачност, обиље, чистоту, лепоту и остале врлине којима се његов екупљачки рад одликује. Колико је муке видео, док би коју женску песму измамио из стидљивих девојачких пли младићеких уста; колико ли је невоља имао, записујући стихове, које народни певачи уз гувле певаху, — може се најбоље видети из предговора, које је писао готово уза сваку књигу свих својих издања. Ту је савесно помињао иљуде, од којих је песме запививао и места, у којима се оне певају. Међу многим гусларима, који Вуку дадоше онолике песме јуначке треба особито истаћи: Тешана Подруговића, Херцеговца, за тим прослављеног песника нашег првог устанка, слепота Филипа Вишњића, па старце Милију п Рашка пз Колашина, и слепога Ђуру Милутиновића, Прногорца. А као вредне пемагаче Вукове треба поменути: песника владику Лукијана Мушићског, ковсула Бука Брчевића, попа Вука Поповића из Рисна, судију Максима Ранковића пз Остружнице

и друге.

Напомена. Овде ће, мислимо, бити умесно поменути и Вукова издања осталих народних умотворина осем песама , чиј је број такође из године у годину све више растао. Одлучивши се, како сам вели, да ускупља све што је српски народ измислио“, Вук је почео у додатку Давидовићевим „Српским Новинама« у Бечу за г. 1821. штампати „Народне српске приповијетке“ |уз њих и не-

БРАСТВО 11 12