Brastvo

187

постали ву у немачкој књижевности толико популарни, да се у школским књигама, антологијама ит, д. на сваком кораку налазе примери наших нар. песама из ових њених зборника. — Други, не мањи, пријатељ нашега нар. песништва био је Биљем Гертард, који тод. 1928. издаде на свет пзбор песама из Вукова зборника које он преведе у две књите под именом : „Вила. Српске нар. песме и јуначке гатке.“ Прсводећи наше песме на немачки и желећи да што боље изучи српски језик, Герхард се упознао и дуго време дружио с нашим одличним песником Симом Милутиновићем (Чубром Чојковићем), те је превео и неке песме из Спимине „Србијанке“ п неке Качићеве. Уг. 1877. немачки писац Карло Брауњ приредио је друго издање Г-рхардових превода под промењеним именом „Орпска певанија“ („бСезапсе дег Зегђеп). — Овде треба поменути и доста добре преводе 2Гвг. Весели (1826. у Пешти), Р. у. Сбоевћље (1827. у Липисци) п Ј. Бенцига (1830. у Халу), а тако и Болфову збирку нар. песама из разних крајева и времена (1846.). — Али је трећи, у реду с госпођицом Талој и Герхардом, пуно заслужни радник на пресађивању српскога пееничкога цвећа у немачку књижевну градину — била опет једна госпођа : Ида Дирингефелд, такође чувена спиеатељка немачка, о чијој се свестраној образованости и знању многих језика чуда причају. Она се није задовољила већ готовим и на свет издатим српским збиркама, него их је и сама на свом путу по Далмацији („Из Далмације“, на немачком језику, штамт.