Brastvo

186

најмањи прилог Вукова скупљачкога рада немачкој публици објављиваху и праве апотеозе песничком ђенију нашега народа писаху, — имамо у немачкој књижевности овога века и читав низ превођача и тумача наших народних песама. Прво место како по времену рада, тако и по љубави, према нашем народу, по марљивости и спреми, с којом је свој посао радила, без икакве сумње заузима госпођица Талду (Тереза Адолфа Лујза Фон Јакоб) или по мужу госпођа Робинсон. Није овде место говорити о великом гласу ове немачке спшеатељке и њеним књижевним везама с ученим јој земљацима Гримом, Гетеом и другим, који је само хвалом обасипаху и на даљи рад подести даху; —- доста ће бити само ако кажено да су њени преводи (у стиховима) наших песама, према времену „и приликама, у којима су рађени, заиста изврени. Две свеске прве своје збирке неких нар. песама, преведених на немачки језик („УоКзћедег (дег 5Зегћеп“) издала је она на свет још у години 1825. и 1826."), а другу збирку опет у две свеске (такође „Уоквћедег фег Зегђед“) г. 1885. Осем тога, пу засебној књизи и у приступу овом другом зборнику, написала је Талеј и оплшрне историске расправе о врпском нар. песништву и о повесници нашега народа. Преводи ове племените госпође, који после -тг. 1885. доживеше још неколика издања (ПТ је било 1853.),

') Податке за већину немачких превода позајмили смо

из књиге «Венгдсе хиг Грег (ит дег Кгоазећеп УоК5роезје«.

Пе зе дин ал о она ојае с и