Brastvo

239

Да бог да да се омразимо к'о бо и хљеб, 3дравица.

Да је рало (плуг) ко дрљало (дрљача) а дрљало Е'о сва њива, и ја бих орао. Рекао Циганин, вад су га питали што не оре.

Да пође Богу, сломио би ногу.

Да те Бог сачува тешхе пушке и лакога ножа,

Да ти је мајка Јања! — нећош то и то учинити.

Дим у дим! Шријетњу: да пуцају један на другог.

Добар доро, ала у другога. Рече се, кад сву другога види што добро.

Добар је, али му пас главу носи, Рече се у шали кад се ко Хоће да "похвали.

Добру браву добре паше доста,

Довде моје, довде Грубанино! Имао неки човјек жену Грубану, која му је — ваљда — донијела неко имањз. Једном га упшта неко: чије је ово, а он одговори: моје. У то удари олуја и град, све да однесе. Он докопа угарак, па истрчи у њиву, и машући њиме поваче : „довде моје, довде Грубанино», да би зауставио да му град све не побије.

До згоде и баки козе ход. Рече онај који њешто потешко згодом докучи.

Док је леђа, биће самара.

Док отац храни синове, не чу нико; 4 док синови оца) зачу свак,

Док се жито не самеље, не обија се околишај.

Дотјерао до балчака и до десне руве. Упропастио све.

Доћи ће и њему каљава субота. (Доћи ће и њему црни Петак),