Brastvo

111

из најстаријих времена. Он је својом непроходношћу бранио Србе од разних отимача и пљачкаша, он им је био најјачи град и бедем, чувао је осећаје и снагу српску да сазри у племенштини за већи политички живот.

Као што рекох на огранцима Шара живе Срби и ако су сада скоро све сами Арбаннси на западној страни око Љуме и Доњег Дебра. Зна се да на јужној страни живе у већини Срби око Радике и њене приточице Мале Реке, који се због Реке или Радике зову Реканци, прозвани (извикани) Ми-

лаз рачуна као „царска џада«“ (пут): да осама и више часова стиже се овим путем из Тетова у Призрен и обратно, било пешке или на коњу. Половина пута је код Шиловрха, ту се највише одмарају путници. Кад се пође из Призрена, одмах се пење пут уз брдо (уз Шар), поред села Стружа, Караташа (Црног Камена) где стоји и кула, за тим се дуго и мучно путује док се дође на Шиловрх ; одатле се пут спушта на ниже преко спахијског гроба, села Вешала до у Тетово. Рећи ће неко, кад се то каже царска џада, да је доста добар пут, међу тим није ни права козја путина, јер је таква врдет и стрмен, а на неким местима такав узан пролаз, да једва пролазе товарни коњи лети, а зими кад су велики снетови и вејавице нико туда и не мисли путовати, јер се по два и више месеца и не познаје пут.

Једини је од српских писаца г. М. С. Милојевић прошао овим путем 1870 године, који га је најопширније описао и он веди у 9 и 10 бр. „Српства од 1888 г. да је овај пут доста широк и насут и да га је правио потурица Омер Екрем паша да пречим путем превлачи топове и војску противу Црне Горе и Ерцеговине; а г. архимандрит Сава Дечански у П. вњ. „Браства«“ стр. 50 вели: да је сераскер Рашид паша 1844 год, правио овај пут и превукао топове кад је ишао против Арнаута(2) Како му драго, правио овај или онај паша, ове или оне године, или можда су га и обојица просецали и правили, тек сада се једва познаје козја стаза и то само љети, а бдизу Тетова познају се остаци тога колико мучног толико страшног шарског насипа,