Brastvo

113

манастира Ов. Јована, у коме је тело српског краља Владимира, који је мученички испустио душу у Преспи 1015 године.

Ови се још зову Шпатараци (Сабљари).

Ма да су сада и Арбанаси шарски становници, разуме се у много мањем броју, ипак су они дошљаци према Србима. Они су почели долазити из своје праве постојбине из крајева Јањине, Војуше, Девола, Шкумбија и Арсена за време највећег турсвог беснила и насиља у 16 и 17 веку а при свршетку 17 и у почетку прошлога века нагрнули су и прешли из Рабна (садање Фанде) преко Црног и ведиког Дрима, те су и потиснули Србе са Доњег Дебра и Реке (Љуме), т. ј. са целог 32падног шарског краја; а за тим су населили Проклетију планину и околину,и наступили у Подримље (Метохију, Бели Дрим). Кад су пак српски патријарси почели напуштати своју духовну престоницу Пећ и с хиљадама Срба бегали од насиља турског и обести скипетарске у Аустро-угарсву“, а наро-

1 Велики Дрим разуме се од састава оба Дрима. Белог и Пик до утока у Бојану и Море,

,

~

2 Овај поступак наших патријараха и ако доста правда турско насиље и интересованост бечке владе, ипак пред историјом српскога народа он се не може довољно оправдати. Тај њихов поступак највише је допринео те су Срби тако проређени, истурчени, поарбанашени у срцу Србије, а што су најцрње и горе урадили, то је што су напустили један српски престо, који и ако је у мучном положају био, ипак је са олтара српским устима одушевљавао и храбрио српски народ на трајност. Тај олтар Турска не би смела укидати, јер је историјом освештан, та она не сме да укине јуче нОСЕАаГ бугарску екзархију, која животари у Цариграду без пастве! Дакле није грчка патријаршија крива но наша „која је тра~

8

ВРАТСТВО ТУ