Brastvo

извире из Романије, па тече кроз Сарајево да се на један сат далеко у сарајевском пољу улије у Босну; неколико — биће их девет — мостова, од којих су најлепши и за промет најважнији дарев и латински мост, спајају ону једну трећину Сарајева на левој обали Миљацке са оним двема трећинама на десној. Ваља ми поменути и козји мост више Сарајева, за који се зна, да су га још Римљани градили.

Миљацка се скоро испод саме тврђаве у горњем крају Сарајева мало разлила и ту Сарајке беле платно. Баш уз само белило је турска механа са хладником на дрвеним подупирачима, испод којега шуми Миљацка. Много сам пута чуо равдраганог Сарајлију, како са тога хладника танко гласовито пева:

„Платно б'јели Сарајка ђевојка“...

Миљацка, обично тиха и мирна, а може да буде врло опасна, кад набуја од кише или отопљеног снега; већ многу су кућу оборили њени валовити таласи, и много су пута прешли неозидану своју обалу = поплавили куће поред обала.

ж ~ ж По званичним извештајима аустријским Сарајево нема ни тридесет хиљада душа. Међутим мене "су Сарајлије уверавалде, да ће бити преко педесет хиљада, јер самих Турака има, кажу, до четрдесет хиљада; званична је цитра отуд тако мала, што Турци по ујемчаном праву не пуштају никога