Brastvo

165

професора, кад стари оде или га влада протера (Светозару Поповићу директору, кад се враћао с одсуства, забранише повратак у Сарајево); даље, што је најглавније, материјалне незгоде због све већих трошкова, јер општина ни парницом не могаше добити из Трста Тузлићев легат од 20,000 1, а поврх свега и то што неки Срби стадоше из личних и себичних побуда давати децу у државну гимнасију — све то учини, да се ова гимнасија после мога одласка а пре неколико година затвори на велику радост земаљској влади. Данас постоје само основне школе српске....

Да завршим говор о сарајевским зградама. Од осталих важнијих зграда ваља споменути пашинконак, лепу и велику кућу с пространом баштом и широким двориштем. Сваки дан у подне жицом се јави из Беча нарочитом стражару у томе конаку, да је 12 сати, и он заставом да знак тобџији у тврђави, који то са запаљеном лунтом чека, и овај опали из топа; тако Сарајлије знаду кад је подне, јер тада пе беше другога јавнога сата, осим онога на сат-кули, који иде а Ја Титса.

Сарајево је доста прљаво као и сваки турски град; но оно је имало још једну ведику ману глав-= нијих градова на мусломанскоме истоку. Намножиди се пси необично, иду руљама по свима улицама; близу гимнасије беху касапнице, ту се и влало, па се ту у вече сакупи толико паса, да не може човек мирно проћи. Влада, да би овој невољи доскочила, нареди градском лекару, да псе