Brastvo

164

осим богатијих — бесплатно добијали од црквене општине школске књиге и писаћи прибор. Више од половине тих ученика није могло успевати због слабе спреме у осповној шкоди но ипак је било неволико одличних, тако је од ових последњих један сад учитељ у Сарајеву и уредник „Босанске Виле“, други довршује медецину на једном од аустријских университета, а има их који су или чиновници у државној служби, или су официри.

Положај поменутих шатрока гимнасије био је врло мучан и теретан. За сваку ситницу, која се тицала школе, ученика, учитеља и професора, морали су давати влади објашњења. Како није био осигуран положај професорима, то нико није хтео стално остати те су се често мењали; кад би црквени одбор изабрао за професора какву влади неповољну личност, то су патрони морали примати укор: како сте могли тога и тога изабрати! Разуме се, да такав избор није био потврђен. Пред шефом полиције морали су патрони скоро сваког професора по неколико пута бранити од денунцијација, јер у Сарајеву је пуно ухода, што пазе на сваку реч, на сваки корак оних лица, која као Срби српски мисле и осећају. Па разуме се да смо ми професори сваког часа били спремни на разне неприлике, које би пас од стране владе могле снаћи и које су нас сналазиле.

( једне стране тако мучно и у неколико и опасно вршење надзора по саме надзираче (патроне); с друге стране тешко довођење новога