Brastvo

187

цију и прешли границу, незадовољни Турци јавно су се скупљали на договор у бегову џамију. ТУ решише да се бију с Аустријом и изабраше ХаџиЛоју за вођа. Усни паша беше тада валија и он је по налогу из Цариграда умиривао побуњенике ; но нико га не хтеде слушати, шта више разјарена светина узме на силу државне пушке и наоружа се, Кад паша хтеде да против светине силу употреби, бунтовници дођу паши пред конак иштући да иде с њима и с редовном војском против Филиповића. Тада паша заповеди својим војницима да пуцају: ови избацише пушке у ваздух. Папа видећи да ће му и редовна војска пристати уз народ, науми да лукавством похвата Коловође. Зовне их себи у конак на договор, а тајно је заповедио мајору Абит-ефендији (ово мије сам Абит-ефендија причао), да их све похвата и окује, Хаџи-Лоју да убије. Искупиле се све коловође и чекади су још Хаџи-Лоју. Овај, колико вешт толико и лукав демагог, прозрео је пашину намеру, па како је дошао пред конак под оружјем, и знао да му игра глава, сам се рани малом пушком, кад је силазио с коња. Учинио се, да је јако рањен и пао је. Абит-ефендији је ваљало на њега навалити са војницима п убити га; али турски 3акон строго забрањује правовернима напасти и убити рањена противника — то спасе Хаџи-Лоји главу. Кад паши не испаде ни овај покушај за руком, он се с тешком муком извуче из руку побуњеника па оде са својим чиновничким особљем у Цариград.