Brastvo

17

они су дочекивани и пропраћани као најближи сродници и најбољи пријатељи, и ако их наши стари дотле никад нису ни видели. Али су уз то ови нови бегунци непрестано подрањивали и потпиривали мржњу и озлојеђеност, које су непрестано тињале у нашим грудима против турског насиља. Чича Акео је последњи шут чуо од Перковића из Штавља, да се у „СОјеничко поље“ сад у велико досељавају Арнаути, и да су они за Србе гори ин од самих Турака. Јелне суботе је опет стигао био у Краљево један поп из нашег старог завичаја. Он је био неки далеки сродник тетка Стани, и Турци су га ватром из пушака гонили јоши преко наше границе, пошто су претходно раздробили и последњи камен, уз које је великих светаца, у години служена служба, Божја, јер је ваша црква већ одавна била спаљена. Он се жалио, да је уз Турке и Арнауте сад тамо дошла и нека „нова вјера“, која је за наш народ а нарочито за његове свештенике сад постала црњом и гором иод Турака и од Арнаута. Пеледњи су само њено оруђе против нашег народа и наше вере. Глава тој вери је, вели. у Скадру на Бојани и они га зову „бискупом“.

Једне суботе око Илпна дне по вечерњи сам хитао кући. Уз пут пристигнем тетка, Стану и Радована. Они су око подне доскочили до у чаршију. Куповали су неке ствари по „болтама,, па и ако су их „болтаџије“ заклале својом скупоћом, на њиховим је усницама играо неки потајни па ипак пун оесмејак. Кад је вечерњача већ била изишла

БРАТСТВО ТУ 2