Brastvo

:НЕ

Ири ; ји

93

њивали су се, но забити млого ву досађивали Шекулару. Примјер, који ћу навести, из прве је четврти овога

вијека, он је Шабан-агића — Фул бегов — забита гусињеког.

Браћа Дашићи, Мато и Аксо, нађу неку старинску оставу — закопано благо — испод неког старог

бора, који је био вјетар извалио. Они то благо скупе као чобани и донесу га својој кући. Кажу, да је било млого новаца, једна челенка, шлем, један оклопи т. Д. За ово дозна Ђул бег па ове јаднике метне на,муке забадајући им лучеве спице под нокте да кажу шта су нашли и тако им одузме Њул бег све благо које су нашли. Мато је те муке надживио, но ни једнога нокта није му на прстима остало, већ су му у мјесто ноката на врху свакога прета израсле гутле у виду купица, те није већ никад могао прст с прстом да састави; тако је живио до половине овога вијека.

Но најгрознији примјер турскога варваретва био је с Вукадином Фемићем капетаном и са његовијех 15 другова. Њему би се и сам СОцевола поклонио, као великан римски.

Кад је блаженопочивши књаз Данило наименовао Вукадина капетаном рекао му је, да се капетанство тешко носи и да га добро чува да му га Турци не узму. Вукадин је на то одговорио: „са живог неће а с мртвог могу, а кад будем мртав нек раде што хоће, макар ме и пекли, грб могу узети само с мене мртвога“. !

Наскоро за тијем Турци из Биора и Бијелог поља скупе се и ударе на Фемиће ноћу, опколе село и почну га палити. Вукадин кад видје да је опкољен од Ту-