Brastvo

92

навитио мука овога старога свештеника, преда га џелатима с наредбом гдје да га убију, и ови га одведу у пећину планине Мокре, и ту га убију. Послије пола године нађен је костур овога свештеника у тој пећини, познат по одијелу, Коси, бради и крету који је стари поп Душтар увијек носио у њедрима.

Кад ву његови епнови, поп Миловав пи Шћелан (то је поп Шћепан о ком је опла ријеч кадио брезовичкој цркви) упитали преко евог аге Бећирагића гдје им је отац, Али бег им је одговорио: „Ено га код Зека“ — књаза Данила.

Други је примјер од Арнаута. Бјеше се тек заполио пол Милован, и пошто се научио и практиковао у Патријаршији и у Дечанима дошао на парохију у Велику. Није поповао ни пуну годину, кад Арнаути ударе на ово сало и запале га, поубијају млоге Величане па и попа Милована посијеку. Одавде Арнаути отиду право у Плав и у Гусиње гдје су од плавсњих бегова пи од Али бега гусињског забита примали афериме. |

За чудо је како је Ђоле Радуновић из Грачанице, — доцније капетан полимеки, доживио дубоку ста= ровт, а еви су га Турци из Плава и Гусиња вребали за свој несити лов.

Истина је, да ву Васојевићи ва Злоречице увијек трчали у помоћ Полимљу и Величанима, али се обично стизало по совршеном чину, због даљине, но било је случајева кад бу и на вријеме стизали.

И Шекулар је млого патио, но добро се и бранио од Арнаута. Крв за крв увијек падала је, замје-