Brastvo

105

петана били су: Никола Бошковић, поп Зарија Протић, Стојан Војводић, Дмитар Вукотић, Цемо Делевић, Ђоле Радуловић, поп ЈосиФ Србљак, Милета Кривановић, поп Василије Шекуларац и Вукадин Фемић. Но њихова управа није имала искуства, била је млада.

А војвода Симо и архимандрит Мојсеја, оставили су нахију новом војводи и капетанима заиста у срећним приликама, у којима се она за 10 година, налазила.

У том времену дошла су била и она звона за Ђујрђеве Стубове, дар књагиње Даринке.

Од Косова први пут чуо бе глас звона у васојевичкој нахији; 6 брда Прешњевика бу их први пут чули и Тара и Лим и васојевичке планине и њине долине и Ком и доље нахија под Комом. Та се радост заиста пи тај моменат описати'не може. Тада сеу свој нахији могла чути молитва „Помози Боже“ и опет „Помози Боже“..

Тијем звонима, сва је нахија на сретање изашла и пут куда су она ношена био је народом закрчен с обје стране. То је био најсрећнији тренутак ове нахије.

Архимандрит Никодим иђаше пред звонима, он им бијаше предводник, а народ пратилац до Манастира (Св. Ђорђија. Ту је из пушака толики шенлук био, да је и Фишека било нестало. Но на скоро и звона 6 Ђурђевих Стрбова нестало је.

давршетак. Брате Србине, путниче, ако хоћеш да идеш да видиш Комове, и ако си ловац, а ти понеси собом пушку