Brastvo

110

Сретао га Малета хајдуче,

(ретао га, па му говорио:

„ 0ј Бога ти, Краљевићу Марко ! Ил ти своје љубе не провести, Ил ти своје главе не пронести“. Нујан, тужан Краљевићу Марко, Када дош'о пред бијеле дворе, Излазила лијепа дјевојка, Излазила, па је говорила:

„Што си тужан, Краљевићу Марко ' Ил ти се је коњиц оболио '

Или ти је на умору мајка.)

Или ти је блато малаксало '“

Ал говори Краљевићу Марко: „Нити ми се коњиц оболио,

Нити ми је на умору мајка,

Нити ми је понестало блата,

Кад сам дошо на сред горе црне, (ретао ме Малета хајдуче,

(ретао ме па ми говорио:

„Ој Бота ти Краљевићу Марко, Ил ти своје љубе не провести, Или своје главе не пронести“. Ал говори лијепа дјевојка:

„Не бој ми се, Краљевићу Марко, Дај ти мени своје одијело,

И дај мени свога коња шарца,

И 'дај мени своју сабљу бритку, Како ћу ти дворе познавати)“ — „Лако ћеш ми дворе познавати,