Brastvo

11

Пред кућом ми јаблан дрво расте, Под јабланом дивно коло игра“. „Како ћу ти сеју познавати ;“

— Лако ћеш ми сеју познавати. Висином је коло надвисила,

А љепотом коло надичила“.

Она иде преко горе црне, Кано зв језда преко неба сјајна. Оретао ју Малета хајдуче. Она њему Бога називала „здраво био незнана делио ! Јес видио Маркових еватова /“ — „Нујан тужан Краљевићу Марко, Нујан тужан не води дјевојке“.

Цикну, врисну Малета хајдуче: „Хвала Богу и недјељи младој, Кад се мене побојава Марко!“

Лако љуба дворе познавала, ад је дошла двору бијеломе, (веза коња Краљевића љуба,

Па се хвата до Маркове сеје. Мало сеја у колу заигра,

Па се она испред ње испусти, Па ми оде старој милој мајци: „Да ти знадеш моја мила мајко! Каки (с јунак до мене Фатио, Коњиц му је к'о у нашег Марка,