Brastvo

114

Ја не могу пребољети рана, Дол ви лепо мене сараните, Око мене воће повадите, Испод воћа клупе помећајте, По клупама љеба бијелога,

У дну ногу бунар ископајте, У вр главе ружу усадите,

Ко је млађан нека се накити, Ко је жеђан, нека воде пије; Ко уморан, нека отпочива; Које глађан, нека љеба ије; Ко је жељан, нека воћа једе! То изусти па душицу пусти“.

у

Путовало жарено сунашце Њему мајка тијо говорила: „Аој моје жарено сунашце, Како ћеш ми само путовати“ — „(а мном иде до дванест анђела Кад ја хоћу преспавати, мајко, Мене Боже на криоце леже; Кад ја хоћу уранити мајко, Мене Боже рано пробудио, Устан дере жарено сунашце, Устале бу сироте нејаке, И у пољу воци и тежаци, И на мору ловци и трговци“.