Brastvo

у Рано Марко у лов поранио, Баш до сунца у неђељу младу, Нит «с умио ни Богу молио, Нит је ишо кравам ни волов ма, Нит је ишто Раваници цркви. Саловио змију шестоперку, Џо шевт пера и по двије главе, Омота се око врата Марку. Марко иде бијеломе двору, Изазива сестрицу Јелицу, Када додје сестрица Јелица, Угледала змију око врата, Од стра она по земљици пала. Излазила Анђелија љуба Од стра она на земљицу пала. Изазива стару милу мајку, _ Па сагледа вина јединога По имену Краљевића Марка, Кад изађе стара мила мајка Спази змију Марку око врата: „А Бога ти, змијо шестоперка, Одмотај се од Маркова врата, Немој сину покварити лица, Па ти ајде мени у њедарца, Зимуј зиму, на љето изађи.“ Проговара змија шестоперка : „Нећу Марку покварити лица, Нисам ни ја змија шестоперка, Дол сам ти ја неђељица млада,

~