Brastvo

ко

127

Балтић је тада био саветник у земаљском намесништву. Пре тога био је граничарски авдитор (6удија) у Петрињи. Човек научно образован, пун знања, радљив, ревностан и савестан у повлу. Ја сам особито радо њему одлазио. Становао је у доњој улици тада у новој кући адвоката Славољуба (Едварда) Врбанчића, на другом спрату. Наше одборске седнице а Фецх (са два члана) бивале су у његовом стану повле подне, Ту бисмо заједно до сутона провели у разговору, који је за мене био ванредно поучан, јер је Балтић био човек искусан, практичан и врло разборит. Није био ожењен, зато смо у нашој конверзацији били мирни, тим мирнији, што, како рекох, од чланова одбора нико не долажаше, а и иначе ретко би ко походио старога момка. Сећање на све конверзације са Балтићем увек ми је мило било. Он ми је много говорио о војничкој крајини, у којој је био рођен и у којој је у раду провео. најлепше године; говорио ми је о Србима и Хрватима и њиховом међувобном одношају и о илирству; па је говорио и о себи и о својој породици, а све то било је без сваке остентације и разметљивости, скромно и смерно, природно и некићено, а опет зато веома занимљиво и поучно.

Балтићи ву старином од Старога Влаха. Кад је била она велика веоба нашега народа из Отаре Србије при крају седамнаестога столећа, тада су се и Балтићи кренули из свога завичаја у ћесарију. Друштво им је велико било, па како су ударили били на Дурмитор, да би што пре стигли до млетачкога приморја, један део од њих остане под Дурмитором и тамо на-