Brastvo

селе село Балтиће; остали преко Зубаца дођу у приморје и оданде преко млетачке Далмације стигну у бановину и тамо се настане. При своме доласку могли ву да заузму толики простор пусте земље, да је сада на том простору варош Глина са два села. Од Балтића, који су остали под Дурмитором, једни су примили ислам. Још почетком овога столећа сви су Балтићи знали једни за друге. Кад су Французи узели били Боку и Далмацију са граничареких горњих шест пукова, доспео је један од глинских Балтића кад оФИцер у Котор. Он ве свети својих рођака у Херцеговини и посла им лепе поздраве и поруке, и задста и крштени и мухамедовци Балтићи послаше у Котор сваки по једнога старешину, да се виде ва својим рођаком са Глине, те се ту ба сузама поздравише, изгрлише и ижљубише, пак и лепо почастише, јер су дурмиторски Балтићи на овај састанак дотерали претиле јагањце.

Тужна слика судбине нашега народа.

Мојсије Балтић родио се око 1805. године. Отац му је био дотерао до граничарске офицерије, а мати му је била обична крајишкиња, нити је икад и куда излазила из свога села. Мојсије је ишао у немачку школу у Глини; јер тада о српској школи није тамо ни помена било. Кад је био свршио немачку школу, отац га хтеде дати у трговину славном Србину Драгу Тодоровићу у Трету, с којим је био познат, Драго је био пријатељ Довитија Обрадовића, који је у његовој кући проводио своје најлешше време. Био је родом из Херцеговине, није знао ни читати ни пивати, али је