Brastvo

130 -

Вбог смрти и Фалимента Драге Тодоровића остави. ве Балтићев отац намере да свога сина Моју даде у трговину, него га пошље у Градац да учи ђимназију. У Грацу је Мојо евршио и Филовофију и права и онда је дошао у војничку крајину за авдитора. У градачкој ђимназији био је он једини акатолик (некатолик), али је морао да редовно учи римски катихизис, само при крају године нису му, као акатолику, давали оцену из катихизиса. Тек кад је доспео у Философеки Факултет,оставили су му на вољу, хоће ли да учи или да не учи римеки катихизис; а кад он рече, да жели да учи римски катихизис, да би боље познао разлику између римеке и његове, правовлавне вере, рече му катихета :

„У ствари и нема ту какве разлике“.

И заиста је катихета у своме предавању ударао само на протестантизам, а на учење православне цркве позивао би се увек, кад би хтео да докаже, да је што добро у учењу римске цркве. Тада су у Грацу у ђимназији и на Философском Факултету били профевори Фратрови од бенедиктинекога реда из Амонта.

Кад је Мојо Балтић био у трећем ђимназијеком разреду, био је на стану код неке чиновничке удовице, која је имала две кћери, већ уседелице девојке, које су иначе биле добре радилице, па ву и за другога радиле. Посао не би остављале из руке ни у вече, те би тако оне спрам свеће радиле, а Балтић би израђивао своје школске задатке. Особито би се на овај начин проводиле дуге зимске вечери и обично би тада у вече долазила на поседак и на разговор два млађа професора, који су као ђаци били на квартиру код