Brastvo

134

лике. Ту дође он на идеју илирства. Стари Илирик обузимао је у главноме оне земље, у којима се контраст у вери у нашем народу највише развио; дакле је Балтић мислио, да илпреко име неће бити противно синовима истога народа, ма које вере они били. А како су привилегије православних Срба у ћесарији биле. дате од чести а на име илиричке нације, те је мало по мало назив илиричка нација за српеки народ у ћесарији постао званични израз за означавање народне индивидуалности православних Срба, то је Балтић мислио, да нарочито православни Срби неће моћи ништа имати против илиреког имена, којим би се означила српска народност у ширем смислу, тако да се под њим обухватају и Хрвати,

Пошто је ствар био овако промислио, почео је Балтић међу ђачком дружином у Грачцу радити на илирству п нашао је особито ревновна одзива код Људевита Гаја, који се у Грацу такође био налазио на наукама. Гај је што ватреније пригрлио идеју илирства, коме би као књижевни језик био чисти ерпски језик као што је у народним песмама. Гај је био Безјак из Крашине и морао је врпски истом да научи, при чему му је Балтић био што својскије на руци, а код Гајеве даровитости и ревности ствар је ишла лако и брзо. Балтић ми је говорио, да је највише муке било, докле је Гај научио разликовати Љ од ч. Ту му је Балтић пуно речи наговорко пи напивао, у којима ови звукеви долазе, докле Гај није ухватио музикалну разлику између А и ч, тако да је повле могао правилно да говори. Мање је труда било око изговорађ,дјиџ.