Brastvo

132

" Кад је свршио правне науке, Балтић је у Петрињи добио звање авдитора. Међу тим еврши и Гај науке и дође у Загреб, где је с ватреном ревношћу радио на ширењу илирске мисли. Млади људи прионуше одушевљено уз ову идеју. Гај поче издавати „Јанизу Илмрску и за тим Народне новине. У свему томе имао је Балтић што живља учешћа. Кад је год могао, довезао би се из Петриње у Загреб, да ва Гајем и другима ради на општој народној ствари, која ће да има тако велике и одеудне последице.

Зацело је веома занимљиво видети како је мисао илиретва поникла прво међу православним Србима, који. ву у једном вишем појму тражили неутралну додирну тачку за брпетвоп хрватство, за Србе православне и римокатолике. Православни Србин Мојо Балтић налази ову мисао као на измиривање племенских пи верских контраста у истом народу. Ако је ова мисао касније, овобито како ву је окренули у хрватетво, пошла таквим правцем, који неће на добро служити словенетву, кривице није до православних Срба него до оних, који су тако узвишену мивао дали у службу Бечу и Риму. Сам Балтић видео је 1961 године у загребачком сабору, како му ве мивли о братству међу Србима и Хрватима испречила у нетолерантно хрватство, па је са сузама преклињао Хрвате, да се оставе пута који ће упропастити и њих и Србе. Балтић је умро, гледајући, како се између Хрвата и Срба јаз све јаче шири.

Али много пре Мојсија Балтића већ је други православни (Србин био зачео мисао о витој народној јединици под илирским именом. 'То је био велики Сава