Brastvo

146

њем универзитету не буде бар по који Србин. Почните од Петра Павловог од Соколовића“), па ћете наћи ланац непрекинут све до данас. А поред осталих тамо ву у почетку били и Довитије и Сима МилутиновићСарајлија па и сам ВјЈЕ.

Од куда да млади Срби бирају баш Липиску, где би утврдили и довршили своју научну спрему% упитаће можда читалац. То није било баш са свим елучајно. Има томе дубљих узрока. Липиска је некад била средиште наше браће, која су остала на северу, и која се и данас зову: Лужички Срби. Још у прошломе веку суђено је у судовима липиским на славенском, т. ј. на језику лужичких Срба. Сва места око ње носе још и данас чисто славенска имена. Наши млади Срби ву ишли дакле у Липиску својој, пи ако удаљеној и отуђеној браћи, и налазили ву међу овима усрдан пријем чак и пошто су их насеобине немачке ч немачка култура са свим проредиле. Само се тиме објашњује, да су наши претходници пролазили Беч и Праг и остављали на страну све европске универзитете, па се с овобитом љубављу упућивали у Липиску. Та традиција се провлачи још и до данас и ја ћу радо признати, да ме је поред великог угледа, који данас ужива липиски универзитет, вукла тамо и жеља, да видим школу, у којој су учили наши први учитељи, творци и основатељи наше нове књижевности и науке. И сама помисао на њих и на патње, с којима су они имали да се у своје време боре, ободравала ме је и храбрила

%) Види чланак „Заборављени патриота“ у Браству, књ. 11.