Brastvo
230
„Црногорци, моја браћо драга! Ево ме је књига допанула | Од Махмута паше Бушатлије,
Да он купи силновиту војску На Пипере пи Бјелопавлиће. Видите ли да («се посилио
Од када је приђе доходио
И проз нашу земљу прогазио, А нелогу клетву запазио,
Те нам кажу Турци Кошћелице И трзају нате утробице.
Но сад, браћо, ако бога знате, Да идемо у Бјелопавлиће,
Да чекамо Махмута везира“!
Црногорци када разумјеше, Који 'но ве на збор намјерише У свакога срце узиграло, Договорно тврду вјеру дају,
Да Брђане нигда не издају. То владика једва и чекаше, Видећ' слогу тер се весељаше, Пак овако паши одговара:
„Што ми пишеш, Махмуте везире, Да не дадем помоћ Брђанима,
То ми немој јопет споменути, То ми не да закон учинити;
А што кажеш сеилновиту војску, Спомени се, Махмуте везире, Да је вила у бога једнога! Ако би се пашо · посилио,
| |