Brastvo
951
Јер си с војском приђе долазио
Кад сам био у земљи Мошковој,
Јер си моју цркву опалио
И манастир на поље цетињеско,
И проз Црну Гору прогазио
Преко вјере и на пријевару
Без жестока боја крвавога, —
Ти ви тешке ране ударио
Свакојему редом Прногорцу
На сред жива срца јуначкога.
Ове ране подновити неће,
Бог ће дати да их и оевете !
Но се прођи брдске сиротиње,
Не вријеђај ране црногорске,
Да те љута змија не удари“ ! За то везир не обраћа главе,
Но подиже и окупи војску
На дољане више Подгорице,
А владика топе ужижаше
На високу гору Вртијељку;
Плаварима књите оправљаше,
Да кликују браћу Црногорце
И да иду у Бјелопавлиће;
Пак покличе на ближње сушество“)
Цетињане и друге јунаке,
Који "но се онден намјерише,
И отиде у Бјелопавлиће
(у стотину и педесет друга.
#) суседство.