Brastvo
238
„Миловане, моја вјерна слуго! Ево теби лист књиге бијеле, Понеси је брже у Дробњаке,
А на руке Церовић — Новици; Али да си брже на Цетиње“.
Кад Милован ријеч разумио
(У млађега поговора нема),
У десницу књигу прифатио,
Па «6 отоле јунак подитнуо.
Куд гођ пође, у Лробњаке дође Под бијелу Новичину кулу, < (То је доба у по ноћи било).
Па удара алком на вратима.
Кад то чуо Церовић Новица,
Скочи јунак к'о да се помами, У десницу зграби џееердара, Па излази кули на пенџере
И овако био бесједио:
„Ко удара алком на вратима, У живо му срце ударила“ !
Проговара слуга Миловане:
„Не бој ми све, Церовић — Новица, Него вађи пред бијелу кулу,
Ево теби књига са Цетиња
Од нашега Петровић — владике“. Кад новица ријеч разумио,
На кули је отворио врата,
(А све држи пуста џефердара,
| се Новак. боји од Турака),
Па ето га пред бијелу кулу.