Brastvo
258
Док не родиш до девет синова И десетог златнорука сина“
Кад то чула Иванова Маре, Плаче, кука како кукавица:
„Авај мене до Бога милога !“ Кад ћу родит до девет синова,
А камо ли златнорука сина!“
То зачуле њене другарице, Па су Мару другу сјетовале :
Ти не плачи, наша другарице, Већ ти поји') божје литурђије, Цркви носи пуње и проскуре (Што бог хоће, може учинити), Ти ћеш родит до девет синова И десетог златнорука сина“.
Кад то чула Иванова Маре, Она поје божје литурђије,
Цркви нови пуње и проскуре.
Брзо прође девет годиница, Маре роди до девет синова;
Кад десета на измаку била, Маре роди златнорука сина. Опет Маре Иву бевједила:
„Хајд мо, Иво, мом бијелом двору, Милог сам ве брата ужељела !“
Али Иво њојзи одговара:
„Не ћеш, Маре, живјела ми глава,
) Госп. Јован Бишковић претреса глаголе појати и
појити, али не вели како им је заповиједни начин. Ја мислим да је од појати запов. пој, а од појити (стоку) поји.