Brastvo
257
И четири ате од Новога, —
Сви су тебе у мене просили,
И сви су се просци одустали,
Ма не оће Сењанине Иво;
Ја ћу с тебе изгубити главу“. Ал сестрица брату бесједила: „Чујеш, брате — чујеш, добро моје !
Не ћеш 6 мене изгубити главу,
Ја ћу, брате, свијем повољити“,
Па узимље један лакат платна,
Један лакат платна убјељена,
И пошета пољем широкијем,
На коме је зелено језеро, —
(ба платном је очи повезала)
Па се баци у језеро мутно, —
То не виђе Сењанине Иво,
Алто виђе један од сватова,
Па он каза Сењанину Иву.
Кад то чуо Сењанине Иво,
За њом скаче у језеро мутно
И извади Марицу ђевојку,
Па је води свом бијелом двору
И вјенча је себи за љубовцу,
Још не прође ни година дана,
Дивног му је породила сина,
Па овако Иву бесједила :
„Хајд'мо, Иво, мом бијелом двору,
Милог вам се брата ужељела !“ Али Иво њојзи одговара:
„Не ћеш, Маре живјела ми глава,
ВРАСТВО 17