Brastvo

15

ја бих ве клео и кладио да могу до подне отићи до њега. А Шара планина чињаше ми ве као у наручју загрљена, тако и Ловћен. Оне друге планине, око Комова што ву поређане, чињаху ми се ситна и мала брда, уз која се не би могао путник да умори, па и ја помислих, да су то брда, која не могу заморити путника. Како ми изгледаше 'Тарабош на десној обали Бојане код Скадра, ништаван, на који Скадрани толико полажу.

Од ове помивли трже ме Богићевица планина више Дечана, уз коју вам се шест вати пењао, дакле те планине, што се мене чињаху с врхова комскијех као нека брда, нијесу такве, у ствари. И то су велике планине, и оне могу заморити најбољег путника и при пењању на ивте, путник мора да се одмара. А све планине комеке и високе су и широке су и обрасле четинарима као: боровима, моликама, смрчама, јелама па и тисовином и другом гором планинском као: јаворјем, јасењем, лдиво-лијеском, буквама, брезама, боровњацима ит. д. и све у опште богате ву тијем неизмјернијем благом својијем, а то чини, да и онако лијепе комске планине још љешше изгледају.

Но описати Комове и комеске планине потпуно, и у појединостима, а бити далеко од њих, то је немогуће. Најбоље памћење изневјери човјека, кад му није предмет пред очима, а стручно опививање један тек љубопитни повматралац постићи не може ни при најбољој вољи својој, нарочито кад није стручњак. Зато о оогатом изобиљу комекога биља, требао би неки Панчићев ботаничар кога је он спремио, а ја не емијем ни говорити о биљу, јер се у томе млого не разумијем. Но