Brastvo

268

Златом би" те окитила, А бисером поткитила“.').

10. Месуђено вјенчање.“)

Овце паве челебија Јово, Разблудо моја — челебија Јово !“>) Поред њега Пејакова Маре, У Залому, зеленој планини. Протовара Пејакова Маре: „А бога ти, челебија Јово, Куда ћемо обрнути овце“ Проговара челебија Јово: „Ако буде ведро небо ејајно, Крени овце низ Трнове Доце; Ако буде росно и облачно, Крени овце на Јович на воду“. ; Ведро бјеше па се наоблачи, Ведро небо попанула тама, Превари се Пејакова Маре, Крену овце низ Трнове Доце. Кад је дневи око подна било, Кад јој нема челебије Јова.

ђ) Од дјевојке Јоване Вучетића, Граховљанке.

7) Налик ове налази се пјесма у књизи „Српске на-

родне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић...»

3) «Разблудо моја» долази уза сваки стих с пошљедњих

шест слогова. — У Вука није куплет.