Brastvo

269

Скочи Маре у бијеле овце, Па ишћера четири звонара (А на њима четири чактара), Па и гони на Јович на воду; Ту налази челебију Јова, Ђе он спава под јелом зеленом; Посипље га водом из ибрика. Проговара челебија Јово: „Нека, нека, Пејакова Маре, Мене другу испросила мајка!“ Проговара Пејакова Маре: „Нека, нека, челебија ово, И мене је мајка другом дала! Но ме чекај за неђељу дана, Крени овце преко друма пута, Па ћеш виђет Марине сватове“. Кад истекла неђелица дана, Крену Јово пребијеле овце, Крену овце преко друма пута, Кад ето ти Маре и сватова. Проговара Пејакова Маре: „Божја помоћ, челебија Јово!“ „Да си здраво, Пејакова Маре!“ На ти, Јово, три ките цвијећа, Једну киту бијелог цвијећа, Другу киту увела невена, Трећу киту свакога цвијећа, Па мириши, а уздиши, Јово.“ Узе Јово три ките цвијећа, Па мирише тешко уздишући;