Brastvo

20

У зубе јој алем камен драги,

Те свијетли као јарко сунце,

На којој се види вечерати

У по ноћи као у по дана.

Тад би брала биље из 'Точила,

Да саставим на Ивану главу.

И тако: По овој пјесми, нек суде читаоци, 0 биљном изобиљу Комова у које мајка Иванова толико вјерује да, кад би осјечену главу свога сина кога су јој Колашинци посјекли у племенској борби добити могла, то би је помоћу комскога биља 6 трупом ваставити могла.

Комеко биље и комеки јаблан, о којима је ријеч у овој пјесми, то је цвијеће које нијесам имао прилике да видим по другијем планинама. Јаблан је у боји најљешше жуте евиле, велике округле круне, а цвета готово кад и најраније цвијеће комско и одмах послије окопњавања снијега. Пвијет му је величине мањега лимуна, а док је у пупољку, изгледа као год зелени лимун и има га евуда по планинама око Комова, но дуго не траје. Ово је најомиљеније цвијеће свима житељима око Комова без разлике пола и узраста. А „биље“, расте само у комекијем Точилима и крилима, цвијет му се може да сравни најбоље са дцвијећем јорговановим — љиљком — но коријена је невјероватно дугог.

Комови.

Основица Комова — овдје разумијем само она три врха комека — то је једна грдно велика стијена око