Brastvo

64

вобом држи Лим тако стиснут: као Сићевачка клисура Нишаву. Преко Лима, тај рукав, наставиле ву планине: Торлача, Пишево и Сјекирица, које упиру у Мокру. Ова лимска долина од Вивитора па до Сутјеске и Превије зове се Полимље и то је онај десни срез на истоку ове нахије. Дакле, све ове десне планине одваја ријека Злоречица са изворима ивпод Кома, Варде и Штавне. Од Штавне пак, као почетног стуба онијех планина што иду сјеверу, одваја ве десни ланац планински : Развршје, Пех велики, Пех мали, на Велики и Мали крш и иде вододјелницом Злоречице и Краштице до Лима. Овај се рукав, у виду стријеле, евршује код Андријевице између утока Злоречице и Краштице у Лим. Овдје преко Лима, на десној обали његовој, уздигао ве Баљ, та планина у дипломи Краља Дечанског зове се „Бљхињ“. Иза ове планине настаје Шекулар — Ломни Шекулар — срез у ком ни једног Васојевића нема.

„На ономе Ломном Шекулару,

Онђе бјеше Петар Шекуларац“.

Баљ се од југа везао Торлачом и Мокром а од истока Јавором преко ког пут, истоку низ Ругову, за Пећ, и даље за Призрен, води. Овим је путем најглавнији пролазак из васојевичке за пећску нахију. Ја мислим да је ово најглавнији пути да је главнији од она друга три који ову нахију са пећеском везују.

Планину Штавну се Лимом, у правцу сјеверном, вежу ове мање планине: Пресло и Прешњевик, преко којих путови прелазе из лимеке долине од села Краља