Brastvo

65

за Тару и даље за Црну Гору. Од Лисе десни рукав планински Рудих брда пружа се лијево поврх највећег вавојевичког села Краља до села Присоје, гдје се свршава, на утоку Краштице у Лим узаном долином, а лијево Лису везале су планинске косе са Бачем и Јеловицом. Од Јеловице, као и од Лисе, пружају се десни огранци к Лиму. Најглавнији огранак ове планине јесте: Жољевица са својом пећином. Она се наднијела, чисто пријетећи, над селима Слатином, Забрђем, Прешњевом, Човечом Главом пи Трепчом, гдје се њен огранак спуштио до у Лим, на Лукин вир. Овдје је овај огранак пресрео Баљ евојим десним боком. Други огранак од Јеловице спушта се испод Трепче више села Виницке и ту, гдје је сад граница Црне Горе, у Лим упире према селу Сеоштици, које је на утоку Шекуларске ријеке. Довде се, од Сутјеске од озгор, називљу сва села Злоречицом врез Злоречки Овдје, на овоме мјесту, гдје је сад политичка међа Шрне Горе са Турском, била је међа дечанских земаља са Патријаршијом. Све скоро земље од извора Лима па довде, биле су дечанске. На том мјесту био је пободен камен, више пута, на коме су изрезана била два слова, но не памтим која, али држим, да тај камен — међник — и данас ту стоји као међник пободен. Ту су биле и двије цркве, једна на десној а друга на лијевој обали Лима. Темељи им се и данас познају и виде; на обадва мјеста чувају се велики грмови и данас, на којима су крстови изрезани на по неколико мјеста. Кад ко пролази овуда обично застане скине капу и прекрсти се,

сл

БРАСТРО