Brastvo

69

као у рибизле жбунасто, брани се као ружа ситнијем трњем, род даје крупнији од рибизле као ситно грожђе — јагурида, — у неким крајевима зову га „мореко грожђе“, кад узри зрна су му бистра и сочна и врло укусна нешто мало накисела; тамошњи житељи називљу га „Рутоваљ“.

Поред тога и толиког богатства у гори може се мислити на биљно богатство како је. Но ја се у томе не разумијем, за то ћу напоменути само оне, које се употреољавају као зачин и присмока.

Цријемоше толико има, да је употребљавају у мјесто зеленог лука а њен коријен у мјесто зрелог; а српуљу пошто јој покожицу ољуште једу онако, и лоњоују беру и једу чобани. Ја сам окусио и једну и другу, но Лоњоују не могох прогутати, има неки силан удар, па и стока кад је поједе, од ње млијеко силно удара да се не може пити, но ко је научио не мари. Српуљу прогутао сам, она има пријатан мирис. Оваких зачина у комеким планинама има још доста.

Малина и јагода има и сувише, нарочито јагода, но доцкан узревају. Од како узру ни један чобанин не дође ко стану, а да не донесе лабуру јагода пли малина и опет се тамо, гдје ву данас бране, сјутра не познаје. Јагоде су смок за посне дане планинкама и чобанима. Узрок што комске планине веће користи не дају није до њих, нека би дао Бог да се ти узроци отклоне не би ни за јагоде доцно било, и ако их снијет затиче свуда скоро ни у пола не обране.

Нигдје нијесам видио тако крупну и високу чемерику као у комекијем планинама. По другим пла-