Brastvo

11

кршева у лимекој долини јесте Жеољевица са оном својом тамо чувеном пећином; друге мање кршне главице губе се у шуми које ву на понекијем мјестима као израсле у оном простору нахије око Лима, но нигдјеи ни једне главице огољене нема, јер су све покривене гором као и сама Жољевица.

Кливуре, сутјеске тако су гором обрасле биле, да онај лут, који тудијен горње Полимље са Злоречицом веже, није могло никада сунце да огрије. Од ове кливуре Сутјеске, Турци ву се највише бојали; зато они једне године дигну читаву војску на гору, те ову сву псјекоше путем око Лима, од Гусиња до Берана, с обадвије стране толико, колико је могла пушка белгинка куршум с пута да отјера на обје стране. Али у брго затијем, гора се омладила и Сутјеска је опет дивном гором обучена још чешћом. Но ово важи о нахији у лимској долини и о Тари до Колашина; а Лијева. ријека већином је кршно мјесто; но и тамо се горе" доста налази и то највише букове.

Ријеке и њини извори. Л и М.

Кроз васојевичку нахију пролазе двије ријеке које угледно мјесто заузимају на карти Србије а те су: Лим и Тара. Лим извире испод кучког Курлаја, велике планине на југу Комова. Извори његови зову се Шрни потоци. Од тијех потока постаје Грнчар, за који знамо да се у Плавеко језеро улијева од југа, пошто се спаја са Врујом под самијем Гусињем. Грнчар се