Brastvo

54

Данас почињући од села Новшића и Брезовица од гувињске нахије, па до Љешнице и Биора, ева лимска долина зове се по племенском насељу васојевичка нахија.

Било би неправо, кад не бих казао да ову нахију нијесу заселили сву Васојевићи, као што и нијесу. У њој има одавно довељенијех Прногораца, као: Бајица, Бјелопавлића, Братоножића, Ровчана, Пипера и Куча који по навељењу нијесу млађи од Васојевића; а као старосједиоци рачунају се: Шекуларци и неке породице у горњим селима и у Великој.

Но сва ова друга племена чине тек једну половину житеља у овој нахији и Васојевићи их називљу „Србљацима“ нарочито старосједиоце. Тако их и данас зову, што јако гријеше, па чак и њихно јунаштво отимљу им Васојевићи и ките се туђијем перјем.

Примјера ради павешћу ово. 1962 године, кад је Омер Паша војевао на Шрну Гору, ударе на ову нахију две паше. Селим паша на Будимље 1 Усенн на Полимље, па пошто Усеин паша буде сузбијен од Полимља, скупи се ева нахија против Селим пале, који се био улогорио на Рудешу под Будимљем. На велику суботу бој се отпочне и Турци буду разбијени те нагну бјежати, за Селим пашом натури се један спромашак из Петњика „Србљак“, стигне пашу, убије и повијече га; за тијем о томе боју излази пјесма, да је пашу повјекао Миро Дедовић, а о СОрбљаку ни опомена и тако је тај „Србљак“ уврстио име Мирово у јуначки споменик. Овакви примјери за осуду су