Brastvo

94()

дове, док тако наврну муштерије, па онда отпочео је и веће радове, и тијем начином он је зарађивао храну својој породици и понешто уштеђивао. Села Мурва и Петрове Равни, то бијаху његове муштерије, и обадва села већ су била видјела и познала да у Миловану имађаху додрога мајстора, каквог у та два села није било, а поред тога и гусле га дигоше као пјевача на глас, па га је зато и игуман Морачки Теодосије звао и држао по неколико дана у манастиру да гуди и пјева, и једном ријечју његова вјештина, гусле и пјесма препоручише га у евој долњој Морачи, па је позиван иу Јасенову, на Баре, на Стијену, на Равни и т. д. а ово му је ходило добро на руку и занату, те он свагда имадијаше доста рада, и тако његова мала породица ни овде не оскудјеваше скоро ни у чем, па ни дјеца не помињаху више црвена јаја из Клијети а ни Велимир не питаше оца: хоћемо ли дома Но Милована је жеља морила, она га је сваки дан све више вукла на повратак у Краље, и она га је већ два пута натјерала да иде и он је ходио, но оба пута вратио се к дјеци у Морачу опет на Мурву.

На пошљетку Милован опет и по трећи пут из Мораче оде у Краље да окуша, може ли се да врати на своје кућиште за које су га доста лијепе но и горке успомене, као везаног држале. Том приликом видио се он са свима својим пријатељима на Лиму и ови га тјешаху, да ће доћи време његовом повратку, но нек се још за неко вријеме тамо претрпи, макар и друга зима нек прође.

Тада му војвода напомену, да се добро припази свуда, јер се на њега сад бацају и оне три крви арбанашке што су у Лиму под Баљему Сутјесци нађене, а не зна се од кога су, и да је за

о