Brastvo

241

њих соџбина истурена и сок се нашао, а каза муи то, да је за њега истурено велико мито ко га убије, и да је то узео већ Илија Раовић од Турака: — Ноз ово можеш и боље дознати од Краљана: Милете 30њића, Илије Маријансвића, Ласка, Опасоја Алетића, Нова Будића, Спасоја Драгојевића а и Руфима. Они су тамо ближе са онијем огубаником Раовићем, а то су све твоји пријатељи, а Милета Зоњић и кум ти је. Они те чувају па чувај и ти њих. Но иди у Морачу, па се припази и притрпи, а Бома ми и тамо се припази и причувај, јер мито игра, а људи свуда има лакомијех, а у Морачи нема суда; док ја са Бул бегом то не рашчистим тебе овамо пута нема, а кад Ђул-бег рекне, — и ако је крвопија, држи ријеч, онда ћу и ја тебе слободно рећи да се вратиш и нећеш се бојати од другијех бегова, а дотле не нипошто, но да си код мене долазио то немој никоме казивати.

— Срећом, Ђул-бег не зна за оног војводу српског што га ја стобом испратих до Црне Горе, а питао ме је ко га је провео, а да још ито зна, не би ни мене било свртишта у Коњухе а камо ли твога повратка, но хвала Богу кад зато не дознаде још нико до сада.

Ето, и оног сиромаха, но доброг духовника РуФима, хоћаху Бјелопољски и Рожајски Турци да објесе баш пред црквом у Беранима због неке нове пјесме шумадинске, у којој се пјевало како је српски тобџија неку џамију топом пребио на пола, и већ му бијаху спремили вјешала, али како се није био десио у манастиру, то му неко доказа и он утече у Краље и ја га код Бул-бега одмолих те га ни глава не забоље. Истина он не смије ни данас да се врати у Бурђеве Стубове, али му је добро и у Краљу у оној ћелији на Боротаку, и што се Кра-

БРАСТВО У 16