Brastvo

252

ма: Милованом и Петром, и кћерима; Милицом и Радосавом. Бјеше он заборавио и на ону прву кућу његову, коју су му Турци изгорели у 1862. години. Он имаше кћери и синова, он имаше и кућу још бољу од оне прве и оба му сина бијаху књигу научила, а он и ако стар и претурио 70 година живота, опет бијаше здрав, крепак и задовољан старац, а њега тек тада задеси претешка жалост за Милутином својим млађијем сином, ког му у боју код села Првошевине убише Турци 2. Августа 1876 године на Превију близу Зле Ријеке, а за тијем у скоро изгореше му Турци и другу кућу. Сестре Милутинове: Милосава, Стоја и Аница још оплакиваху свога дивног и дичног брата Милутина, оне још ношаху за њиме црна Фута, кади Велимир погибе на Горажду близу Будимља и Биора гдје га Биорски Турци посјекоше.

Кућиште Велимирово још се познаје, оно је било близу кућишта његовог оца Милована. Но гробови су им далеко, Милованов је на Мурви у Морачи; Велимиров у Горажду на Полици, а Милутинов је у Краљу на Селини код браће и сестара и бабе његове Јасне.

А мајка Милутинова, стара Милена још живи; њене се очи од суза никад не суше. Од куда то оне још трају ' Од куда извиру ' Она се одужила, она јен задужила. А њој:

Једне године рећи ће један Васојевић у једном великом друштву на скупу: — Овај син Велимиров што је изучио књигу у Биограду, шта ли ће бити, а други му на то одговори: — Ништа код нас, он није Васојевић.

Милован Вуков има потомака и од синова, а и од кћери. Има их на Лиму, у Црној Гори, има

ве