Brastvo

269

Низ навиљке несношене, Куд војвода коња вода,

У сребрну синџирићу, Сирџир пуче коњ утече, Држ' дјевојко коња мога ! Бићеш моја ја л' мог брата, У мог брата сјајна капа

А за капом до три перца, Једно перце жарко сунце, Друго перце сјај — мјесече, Треће перце роси - киша ; Карко сунце за сироте, Сјај мјесече за путнике, Роси-киша за шенице

А шеница за погаче

А погаче за дјевојке

А дјевојке за јунаке А јунаци за правицу А правица Богу мила!

2.

Дјевојка је шену жела, У чобана погледала,

По прету се порезала : Гон' чобане бјеле овце! Овце ти се не јањиле Ако ти се узјањиле Мртве јањце појањиле ! — Муч' не куни лјевојчице ! Ти се мајци не удала А ако се ти удала | Мушког чеда не имала Ако би га и имала,

На војску га опремала,