Brastvo

276

Љубио би гријота је. Будпо је, срамота је,

А он бере киту цмиља, Па он кити лјепу Мару, Пробуди се л'јепа Мара: Мили боже теби вала! Оклен мени кита цмиља, Да би рекла да ј' од Бога Ни ] одавно киша ишла, Да би рекла да ] од Иле, Није мене близу био.

Иле зове иза јеле:

Ево мене близу тебе!

13.

Садража Милић и Милица, Садража се девет годин" дана И десете три мјесеца равна,

У петак се момче разболедо,

У суботу ваздан боловало,

У недјељу гробље поновило,

К њем' долази Милићева мајка:

_А мој Миле, мој једини сине!

Је ли теби црна земља тешка ' И лучеве даске око тебе:

Више Миле камен прогевара: Није њему црна земља тешка, Ни лучеве даске око њега,

Нег' је тетка дјевојачка клетва: Овноћ' гуја у косама спава,

А овдан му црне очи пије!

Х Обноћ.