Brastvo

4116

14.

Пасла Мара коња врана, У љевади крај бунара, Над бунар се надносила, Сама себи говорила: Мили боже, л'јепа ти сам! Л'јепа ти сам, б'јела ти сам Да с ми косе и подуље, Обрвице и поцрње,

Три би града намамила,

И три она, капитана

И војводу цетињскога !

15.

Текла вода име јој је Сава,

По њој расла широпера трава, По њој пасу свилоруне овце, Чобан им је лијепа дјегојка Десну руку за каницом носа,

А с' лијевом овце разузбија, Отуд иде незнана, делија :

Божја помоћ лијепа дјевојко !

— Да Бог добро незнани делијо! — Која теби голема невоља! Десну руку за тканицом носаш А (с' лијевом овце разузбијаш. — Имала сам брата и драгога Оба су ми на војску отишла.

= Шта би за њи муштулука далај — За драгога обе очи своје

А за брата гендар испод врата

А када би по правици било: