Brastvo

278

Не 60' за брата ни гендара дала, Није ми га братад саковао, Пола драги а пола је бабо !

16.

Цркву гради Бојана дјевојка, Темељ меће мрамора камена А прагове вита коситера, Вјенчанице сваке сумјесице, Покрива је лимом и оловом, Накити је драгијем каменом. Уметнула срчали — пенџерс Пода њ стави од злата столове, Ал то цару тужба додијала, Што уради Бојана дјевојка. Ал говори царе господине, (н говори својијем слугама: Ајте слуге Бојани дјевојци! Ја ли њојзи главу осијец те Ја ли њојзи руке савезајте ! Па одоше дви цареве слуге, Они иду пред бијелу цркву, Па говоре Бојани дјевојци: Изију амо Бојана дјевојко ! Да ми теби осјечемо главу, Ја ли да ти руке савежемо Да ту водимо цару господину. Ал говори Бојана дјевојка: Не дам се ја савезати жива, Нит ћете ми главе осијећи Могу и ја до тог цара доћи. Она иде цару госодину.

Ал говори царе господине: